Ibn Haldun kao filozof 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Fakultet humanističkih nauka, Novi Pazar

Svaki razgovor o filozofiji pretpostavlja da već nešto znamo o tome šta je filozofija. Do takvog znanja moze se doći samo uvidom u ono što nam donosi filozofska tradicija, ali kako je reč o tradiciji dugoj preko dve i po hiljade godina, jasno je da znanja koja dolaze do nas, iz najrazličitijih razloga ne mogu biti u nekom velikom međusobnom saglasju, a istovremeno, daleko su od toga da budu jednoznačna. Istorija nas uči da bitna znanja ne bivaju nikad u celosti sačuvana za buduće generacije već je zadatak svake od njih da ta znanja iznova otkriva, da ih na svoj način i iz sopstvenog iskustva uvek iznova oblikuje.
Srednjovekovna filozofija je filozofija koja se razvijala u oblastima Sredozemlja, Evrope i Bliskog istoka tokom srednjevekovnog perioda (približno od V do XV veka). Ovaj pojam obuhvata hrišćansku, islamsku i judejsku filozofiju.
Srednjovekovna filozofija se razvila iz potrebe tumačenja objavljenih verskih dogmi, s jedne strane, i pod uticajem ponovno otkrivene antičke filozofije, s druge.[1] Filozofija se u srednjem veka uglavnom smatrala „sluškinjom teologije“ (lat. ancilla theologiae), a filozofi su mahom bili teolozi i sveštenici.[1] Preovlađujuće teme srednjevekovne filozofije bile su odnos vere i razuma, predodređenja i slobode volje, dometi i ograničenja ljudske spoznaje, problem univerzalija i dokazi postojanja Boga.
Jedan od glavnih problema srednjevekovne filozofije bio je kako zadržati objavljene verske istine, a ipak usvajati i slobodno razvijati filozofsko znanje. Srednjevekovni filozofi većinom nastoje da omoguće racionalno tumačenje vere. Zadatak koji sebi zadaju je da, ostajući verni svojoj religiji, iskoriste što više antičke mudrosti u razvoju teologije.
Jedan od najznačajnijih filozofa srednjek veka i dalekog istoka svakako je i Ibn Haldun o kome će ovde i biti reči.
____________________________
[1] Milan Uzelac, Uvod u filozofiju
Nastanak islamske filozofije
Razvoj ljudske misli kao i stvaranje čovjeka počinju prije pisane historije. Gdje god je čovjek živio, mišljenje je bilo od njega neodvojiva osobina. Gdje god je kročio nogom, mišljenje i shvatanje je ponio sa sobom.
U šestom veku nove ere, na drugom kraju sveta, zbio se najveći događaj u istoriji. Arapsko poluostrvo bio je svedok rođenja, misije i selidbe časnog Poslanika Islama, neka su mir i blagoslovi Božiji na njega i njegovu porodicu. On je na uši svesti čovečanstva pročitao poruku Božanskog vođenja. Kao prvi korak, on je pozvao ljude da stječu znanje, i visoko je cenio čitanje, pisanje i učenje. On je zasnovao najveću civilizaciju i najnapredniju kulturu u svetu. Podsticao je svoje sledbenike da stiču znanje i mudrost od kolevke pa do groba, u najbližem ili najudaljenijem mestu na svetu (čak i u Kini), i po bilo koju cenu.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]